Samojed, ili Samojedski pas, je prelepa rasa koja je poreklom iz Sibira, Rusije. Ova rasa je poznata po svom dugom, gustom krznu i prijateljskom, ljubaznom temperamentu.
Samojed je srednje velika rasa koja dostiže visinu od oko 50-60 cm i težinu od 20-30 kg. Imaju široku glavu sa kratkom njuškom i tamnim očima koje su obično okrugle ili blago izdužene. Njihove uši su uspravne i srednje veličine. Samojedi imaju prekrasan, gusti krzneni plašt koji se sastoji od dve sloja. Ovaj sloj štiti ih od ekstremnih temperatura i sprečava vodu da prodre do kože. Njihova boja dlake može biti bela, krem ili žuta sa crvenim oznakama na glavi i ušima.
Samojedi su prijateljski, živahni i inteligentni psi. Vole da budu uključeni u sve aktivnosti svog vlasnika i vole da ih se mazi i grli. Zbog svog prijateljskog temperamenta, samojedi su sjajni porodični psi i često se dobro slažu sa decom. Međutim, kao što je slučaj sa svim psima, važno je da se deca nauče kako da se ponašaju oko psa i da ih ne uznemiravaju.
Samojedi su takođe vrlo energični psi i vole da se igraju i trče. Ova rasa zahteva puno vežbe i treninga kako bi se osećali zadovoljno i srećno. Takođe, vole da budu zauzeti, pa im je potrebna mentalna stimulacija u vidu igara i treninga kako bi se sprečilo dosađivanje.
Kao i svaka rasa, samojedi su podložni nekim zdravstvenim problemima. Neki od uobičajenih zdravstvenih problema kod samojeda uključuju displaziju kukova, PRA (progresivnu atrofiju mrežnjače) i sklonost ka gojenju. Stoga je važno redovno voditi psa veterinaru i obezbediti mu pravilnu ishranu i vežbu kako bi se održao u dobrom zdravstvenom stanju.
Kada je u pitanju nega, samojedi zahtevaju redovno četkanje kako bi se održala kvaliteta njihove dlake. Njihovo krzno je podložno gubljenju tokom proleća i jeseni, tako da treba biti spremni na to da će tada biti potrebno češće četkanje. Takođe, treba obratiti pažnju na njihove uši i zube i redovno ih čistiti, kako bi Vaš ljubimac bio srećan i zdrav.
- Temperament: Samojedi su poznati po svom prijateljskom i socijalnom karakteru. Oni su vrlo aktivni i vole da se igraju, a istovremeno su vrlo strpljivi i nežni sa decom.
- Zemlja porekla: Samojed potiče iz Sibira u Rusiji
- Grupi kojoj pripada: Samojed pripada grupi radnih pasa.
- Visina: Mužjaci samojeda obično rastu do 53-60 cm, a ženke do 50-56 cm.
- Duzina: Samojed ima srednje dugu dlaku, a dužina varira od 5 do 15 cm.
- Tezina: Mužjaci samojeda obično teže od 20 do 30 kg, dok ženke obično teže od 17 do 25 kg.
- Zivotni vek: Samojedi obično žive između 12 i 14 godina.
- Cena: Prosečna cena za štene samojeda iz kvalitetnog uzgajivačnice obično se kreće između 500 i 1500 evra.
Samojed je pasmina pasa koja potiče iz severne Rusije, a koristili su ih Samojedi, nomadski narod koji je naseljavao područje severne Rusije i Sibira. Psi su bili korišteni za prevoz i čuvanje stada, te su bili poznati po svojoj snazi, izdržljivosti i inteligenciji. Ime rase dolazi od ruskog naziva za Samojede.
U kasnom 19. veku ruski trgovci i istraživači počeli su izvoziti samojede u Europu, gdje su postali popularni. Prvi samojed doveden u Englesku bio je poklon kraljici Viktoriji. U Sjedinjenim Američkim Državama, rasa je postala popularna kao lovački pas, a kasnije i kao porudični ljubimac.
Iako su samojedi imali važnu ulogu u kulturi i životima Samojeda, rasa je gotovo izumrla u 20. veku zbog komunističkog režima u Rusiji. No, uz napore uzgajivača i entuzijasta, rasa je ponovo uspostavljena i danas su samojedi popularni kućni ljubimci i pokazni psi širom svijeta.
Samojedi su također korišteni kao pomoćnici u nekim istraživačkim ekspedicijama, kao što je bio slučaj na ekspediciji Richarda Byrda na Antarktiku 1928. godine, gdje su služili kao vučni psi.
Iako su samojedi popularni u mnogim delovima svijeta, rasa je i dalje relativno mala i retka u mnogim zemljama. Mnogi uzgajivači rade na očuvanju i promovisanju rase kako bi se osiguralo da Samojedi budu cenjeni i voljeni i u budućnosti.
Samojedi su poznati po svojoj lepoti i karakterističnom osmehu, ali osim izgleda, pravilna prehrana igra ključnu ulogu u održavanju njihovog zdravlja i vitalnosti. U ovom članku ćemo se fokusirati na preporučenu hranu za Samojede.
Samojedi su veliki psi koji su skloni gojaznosti ako se ne hrane pravilno. Zbog toga se preporučuje da se hrane visokokvalitetnom hranom za pse koja je posebno namenjena za velike rase. Ova hrana je obično bogata proteinima i mastima, ali ne sadrži previše kalorija, što pomaže u održavanju zdrave težine.
Kada birate hranu za svog Samojeda, važno je da obratite pažnju na sastojke hrane. Preporučljivo je da izbjegavate hranu koja sadrži žitarice i dodate boje, a da umjesto toga birate hranu s prirodnim sastojcima i vitaminima. Također, preporučuje se izbjegavanje hrane koja sadrži puno ugljikohidrata i šećera, jer to može dovesti do gojaznosti i drugih zdravstvenih problema.
Budući da su Samojedi aktivni psi, potrebno im je dati hranu koja će im pružiti dovoljno energije za njihove dnevne aktivnosti. Preporučuje se hranjenje Samojeda dvaput dnevno, ujutro i naveče.
Jedna od najvažnijih stvari koju treba imati na umu kada hranite svog Samojeda je osigurati dovoljno vode. Preporučuje se da vaš pas uvek ima svežu i čistu vodu, jer Samojedi troše dosta vode tokom dana.
Ako se odlučite za hranjenje Samojeda suvom hranom, postoji mnogo brendova visokokvalitetne hrane koja je formulisana posebno za velike rase pasa kao što je Samojed. Važno je pročitati sastojke hrane kako biste se uvjerili da sadrži sve potrebne hranjive stvari koje su potrebne vašem pasu. Također, obratite pažnju na količinu hrane, jer prevelike porcije mogu dovesti do gojaznosti.
Uz suvu hranu, Samojedi također mogu jesti i svežu hranu kao što su kuvano meso, povrće i voće.
Nega samojeda je nešto što treba uzeti u obzir kada se razmišlja o uzimanju ovog psa u kuću. Samojedi su poznati po svojoj dlaci koja ih štiti od hladnoće, ali ta dlaka zahteva redovnu negu kako bi se održala čista i blistava.
Četkanje: Jedna od najvažnijih stavki u negi samojeda je redovno četkanje. Samojedi imaju dosta dlake, pa su potrebni redovni tretmani četkanja kako bi se izbegla zamršenost i lomljenje dlake. Preporučuje se četkanje samojeda svakodnevno kako bi se izbegla zamršenost dlake. Potrebno je koristiti kvalitetne češljeve i četkice kako bi se dlaka održala čista i blistava.
Kupanje i pranje: Samojedi takođe zahtevaju redovno pranje i kupanje kako bi se održala čistoća i blistavost njihove dlake. Preporučuje se kupanje samojeda svaka tri do četiri nedelje kako bi se održao sjaj njihove dlake. Potrebno je koristiti kvalitetne šampone i balzame za pse koji su namenjeni za negu samojeda.
Nokti: Redovno skraćivanje noktiju je važno za negu samojeda. Ako nokti nisu redovno skraćivani, mogu oštetiti zidove kuće ili uzrokovati bol u šapama psa. Potrebno je koristiti kvalitetne makaze za pse kako bi se nokti skratili na pravilnu dužinu.
Uši: Redovna nega ušiju je važna za samojede. Potrebno je kontrolisati uši svakih nekoliko nedelja kako bi se izbegla infekcija. Potrebno je koristiti kvalitetne proizvode za čišćenje ušiju kako bi se održale čiste.
U glavnom ako želite da vaš ljubimc ima blistavu i lepu dlaku potrebno je dosta truda i rada ali na kraju sve je isplativo, dobro održavani samojed je možda jedna od najlepših rasa na svetu.
Samojed je poznat kao inteligentna rasa pasa koja uživa u učenju i radu. Imaju izdržljivost, snagu i brzinu koja ih čini odličnim kandidatima za razne vrste treninga, kao što su poslušnost, pokretljivost i mnogi drugi. Trening je ne samo zabavan način da se povežete sa svojim Samojedom, već je i ključan za njihovu dobrobit i sreću.
Jedan od najvažnijih aspekata treninga Samojeda je početak u ranoj dobi. Samojedi su visokoenergetski psi i zahtijevaju puno pažnje i stimulacije kako bi se zadržali zdravim i srećnim. Početak treninga u ranoj dobi će pomoći u izgradnji pozitivne veze između vlasnika i psa, što će olakšati učenje i povećati uspeh u budućnosti.
Važan deo treninga Samojeda je poslušnost. Ova vrsta treninga uključuje učenje osnovnih naredbi, kao što su sedi, lezi, stoj i ostani, te razvoj sposobnosti Samojeda da se fokusira na vlasnika i da izvršava naredbe čak i u prisutnosti ometanja. Poslušnost nije samo korisna za kontrolu psa u svakodnevnom životu, već može biti i životno važna u hitnim situacijama ili u slučaju da je pas u opasnosti.
Drugi popularni način treninga Samojeda je pokretljivost. Pokretljivost je sport u kojem pas i vlasnik zajedno prolaze kroz različite prepreke na brz i kontrolisan način. Ova vrsta treninga pomaže u razvoju pokretljivosti, koordinacije i ravnoteže kod Samojeda, što može biti korisno za zdravlje psa i opštu kondiciju. Pokretljivost također može pomoći u izgradnji samopouzdanja i povećanju sposobnosti psa da se opusti u novim situacijama.
Još jedna popularna vrsta treninga za Samojede, uključuje učenje psa različitim trikovima, te stvaranje koreografije koju pas izvodi zajedno sa svojim vlasnikom. Ovakva obuka može pomoći u izgradnji odnosa između psa i vlasnika, te povećati samopouzdanje i samopoštovanje kod psa.
Kada je u pitanju trening Samojeda, važno je zapamtiti da je svaki pas jedinstven i zahtijeva individualni pristup. Ovo znači da vlasnici trebaju prilagoditi svoj trening stil i strategije prema potrebama svog psa.
Samojedi su generalno zdravi psi, ali kao i svaka rasa, mogu imati određene probleme sa zdravljem.
Displazija kuka i lakta je genetski povezana bolest koja može da utiče na zglobove. Ova bolest može dovesti do oštećenja zglobova i bolova u kasnijem životu. Preporučuje se da se samojedi sa predispozicijom za ovu bolest ne koriste za uzgoj.
Samojedi takođe mogu imati probleme sa očima, kao što su katarakte i progresivna retinalna atrofija (PRA). Ove bolesti mogu dovesti do gubitka vida i potrebe za operacijom.
Hipotiroidizam je endokrini poremećaj koji može uticati na metabolizam i reproduktivni sistem. Simptomi hipotiroidizma uključuju gubitak dlake, debljanje i umor. Ova bolest se može lečiti hormonskom terapijom.
Dobra nega i pregledi kod veterinara svakih nekoliko meseci mogu pomoći u otkrivanju i prevenciji ovih zdravstvenih problema. Uzgajivači treba da provode preglede zdravlja kako bi se osiguralo da štenci nisu genetski skloni ovim problemima sa zdravljem.
